logo
 
?

казино сека

Кад будем мртав и бео - Џими Барка Отписани - Прле Национална класа - Флојд Последњи круг у Монци - Урке Балкан експрес - Попај"Млад и здрав као ружа" — Стеван"Ко то тамо пева" — Певач"Идемо даље" — Милош"Бановић Страхиња" — Влах-Алија"Пљачка Трећег рајха" — Главоња"Монтевидео, видимо се!

" — Жил Риме Драгослав Николић – Драган, Гага (Београд, 20. март 2016) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.

Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов узор. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу.

После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. године у паузи током снимања филма Како су се волеле две будале.

Николић је рођен у породици Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Брак су склопили у Градској управи Врачар, а кума са венчања била им је глумица Сека Саблић, коју је Николић познавао са Академије за позориште, филм, радио и телевизију. године мањом улогом у филму "Право стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. године играо је у представи Буре барута, у улози Ђорета.

Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Заједно су глумили у великом броју филмова, као и у многим телевизијским серијама. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија "Отписани" (1974) и "Повратак отписаних" (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма "Образ уз образ", заједно са супругом Миленом Дравић. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.

Године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру. Од драгог колеге и пријатеља опростили су се Раде Шербеџија, Драган Бјелогрлић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Војислав Брајовић и др. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л.

Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "Кад будем мртав и бео" (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму "Три сата за љубав", (1968) Ф. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду., затим каријеру наставио у Београдском драмском позоришту и Атељеа 212, у којем је од 1969. Пинтилијеа, у париском -''Theatre de la Ville'' Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М.

Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. тумачио велики број улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру.

Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985.